Prvobitna definicija hakera kaže da je haker entuzijasta za računare, bilo da je u pitanju programiranje ili interes za način njegovog funkcionisanja (hardver). Danas hakerima smatramo osobe koje pokušavaju da pristupe tuđem računaru bez dozvole (s nečasnim namerama) ili osobe koje se protiv njih bore. Međutim, postoji daleko širi spektar motiva koji pokreću hakere.

Neki hakeri prave različite alate i aplikacije za bezbednost korisnika na internetu, dok drugi neumorno traže i prijavljuju otkrivene ranjivosti i malver. Treći, pak, vreme provode tako što kreiraju malvere i smišljaju na koji način da ukradu novac od ljudi. Tako da, haker može imate maliciozne ili plemenite namere, ali čak i oni sa najboljim namerama mogu da zastrane. Neki hakeri priznaju da ih pokreće osećaj moći koji imaju nad drugima, slava i reputacija ozloglašene persone koja često ide uz hakerske napade velikih razmera. Lični problemi poput niskog samopouzdanja, impulsivnosti i napada besa su faktori koji jednog hakera mogu gurnuti na „mračnu stranu“.

U početku su većinu hakera pokretali radoznalost i potreba za učenjem i izazovima. Uglavnom nisu postojale maliciozne namere. Međutim, napretkom tehnologije otvorile su se skoro neograničene prilike za zaradu putem ilegalnih aktivnosti, a kao posledica nastale su kriminalne hakerske grupe koje funkcionišu na sličan način kao i legitimne kompanije.

U nastavku donosimo pregled osnovnih vrsta hakera i motiva koji ih pokreću:

1. Hakeri početnici (Script Kiddies i ostali)

Script Kiddies (Skids) su hakeri sa niskim nivoom poznavanja materije. Najčešće koriste kod koji je napisao neko drugi i preferiraju alate koji se lako koriste. Uglavnom se zadržavaju na tehnikama kao što je doxing i izvođenje DDoS napada.

Green Hat hakeri su takođe početnici, ali za razliku od Skidsa, imaju ambicije da prošire svoja znanja i veštine. Radoznalost ih motiviše da provode sate i sate učeći, vežbajući i unapređujući svoje veštine.

Blue Hat hakeri su osvetoljubivi skids hakeri kojima je cilj da se osvete svojim neprijateljima.

2. Hakeri negativci (Black Hat)

U pitanju su hakeri čiji su motivi finansijske prirode. Često uživaju u izazovima i takmičarski su nastrojeni između sebe. Bave se različitim hakerskim aktivnostima – eksploatišu ranjivosti, upadaju u računare, kradu identitete, vandalizuju sisteme, objavljuju tajna vladina i/ili poslovna dokumenta, šire malver i ransomware itd.

3. Etički hakeri (White Hat)

Svoje veštine koriste da pomognu pojedincima, kompanijama i državnim organima. Između ostalog, oni se bore protiv malicioznih hakera, otkrivaju ranjivosti kojima je potrebna zakrpa, otkrivaju novi malver, pomažu da se zaštite računarske mreže, edukuju korisnike o bezbednosti na internetu itd.

4. Hakeri iz sive zone (Gray Hat)

Nisu nužno ni dobri ni loši, niti su motivisani zaradom. Recimo, oni ponekad hakuju određeni sajt, a zatim vlasniku sajta pošalju poruku sa objašnjenjem koja je ranjivost to omogućila. Takođe, ponekad kao deo haktivizma javno objave kako su izvršili napad.

Postoji tanka linija između različitih vrsta hakera. Na primer, neko se uglavnom bavi etičkim hakovanjem, ali ponekad pređe na drugu stranu. Neko zarađuje ilegalnim aktivnostima, ali je istovremeno uključen u haktivizam. U čuvenoj hakerskoj grupi ’Anonymous’ nalaze se sve gore nabrojane vrste hakera.

5. Haktivisti

U pitanju su hakeri koji se zalažu za određeno pitanje, ideju, cilj. Njih motiviše potreba da isprave ono što smatraju da je pogrešno. Recimo, oni izvode DDoS napade na sajtove organizacija koje su optužene za surovost prema životinjama, terorističke sajtove, sajtove diktatorskih režima, sajtove zemalja sa čijom se politikom ne slažu itd. Javno objavljuju informacije do kojih dođu, bave se doxingom, prijavljuju naloge terorista na društvenim mrežema i podižu svest o važnim problemima današnjice. Bitan aspekt haktivizma je tokom godina bila borba protiv zakonskih rešenja koja ograničavaju ljudske slobode. Ponekad online aktivnost koordinišu sa protestima i mitinzima „na terenu“.

Nekada haktivizam, i pored dobrih namera, izaziva kolateralnu štetu čiji ceh plaćaju nedužni. Takođe, motivi haktivista nisu uvek plemeniti (želja za pozitivnom promenom) već je u pitanju želja za slavom ili prezir i ljubomora koju gaje prema meti napada.

6. APT hakeri (državno sponzorisani hakeri)

U pitanju su hakeri koje angažuje država da za nju izvode aktivnosti špijuniranja, socijalnog inženjeringa, upada u računare i širenja malvera kako bi došla do poverljivih informacija i stekla prednost u odnosu na drugu državu.

7. Maliciozni insajderi

To može biti osoba zaposlena u kompaniji ili osoba koja radi za partnersku kompaniju. Najčešće je u pitanju nezadovoljni radnik, osoba koju je konkurent angažovao da ukrade poslovne tajne ili otpušteni radnik koji je uspeo da ukrade poverljive informacije pre nego što je otišao iz kompanije.

Izvor: Bleeping Computer