Era tehnoloških inovacija u kojoj imamo sreću (ili nesreću) da živimo obeležena je stalnom težnjom za bržom, sigurnijom i efikasnijom bežičnom komunikacijom. Iz te težnje nastao je i Li-Fi, inovativna tehnologija koja ima potencijal da unese revoluciju u način na koji se povezujemo i bežično komuniciramo. Koristeći snagu svetlosnih talasa, Li-Fi se pojavio kao veliki konkurent tradicionalnim Wi-Fi mrežama, nudeći mnoštvo prednosti i uzbudljivih mogućnosti. U ovom članku ćemo ući u svet Li-Fi mreže, istražiti njene ključne razlike u odnosu na Wi-Fi i rasvetliti izuzetne prednosti, ali i potencijalne mane, koja dolaze sa ovom najsavremenijom tehnologijom. Pripremite se da zakoračite u budućnost u kojoj se prenos podataka kreće brzinom svetlosti.
Šta je Wi-Fi?
Možda niste znali da je jedna holivudska glumica u velikoj meri doprinela razvoju Wi-Fi-ja. Naime, Hedy Lamarr (1914-2000), glumica zlatnog doba Holivuda, i George Antheil, kompozitor i pijanista, izumeli su sistem koji je omogućio da radio-talasi skoče na različite frekvencije. Ideja je prvobitno nastala s ciljem da se spreči neprijateljsko ometanje radio-signala američke mornarice tokom Drugog svetskog rata. Ovaj pronalazak stvorio je osnov za razvoj Wi-Fi, GPS i Bluetooth tehnologije.
Ali da se vratimo na Wi-Fi. Wi-Fi je bežična tehnologija umrežavanja koja omogućava bežičnim uređajima poput laptopova i mobilnih telefona pristup internetu, korišćenjem elektromagnetskih talasa. Ova tehnologija poznata je i pod imenom WLAN (wireless local area network).
Prva verzija Wi-Fi-ja dostupna za širu javnost pojavila se 1997. i imala je brzinu linka od 2 Mbit/s. Od 1999. Wi-Fi je postao dostupan za kućnu upotrebu.
Wi-Fi koristi elektromagnetne talase za prenos podataka. Zadatak bežičnog adaptera je da pretvara podatke u radio-signal. Bežična mreža šalje radio-frekvencijske talase koji se šire u različitim pravcima iz svoje centralizovane lokacije. Kako signali putuju, tako postaju slabiji, bilo zbog smetnji ili udaljenosti od centralne lokacije.
Wi-Fi frekvencije su 2,4 GHz, 5 GHz i 6 GHz, iako neki uređaji podržavaju standarde poput 60 GHz za specifične primene. Više frekvencije omogućavaju veće brzine, ali imaju manji domet emitovanja. Pod idealnim uslovima, 2,4 GHz Wi-Fi ruter može podržati brzine do 450 Mbp/s, a neki čak do 600 Mbp/s. 5 GHz Wi-Fi ruter, pod idealnim uslovima, može podržati brzine do 1300 Mbp/s.
Šta je Li-Fi?
Li-Fi, skraćenica od Light Fideliti, privukao je pažnju kao potencijalna alternativa tradicionalnim Wi-Fi mrežama. Ova, po mnogima revolucionarna tehnologija, prvi put je predstavljena 2011. godine, a u naše domove bi mogla da stigne za nekoliko godina. Trenutno se testira sa LED svetiljkama u kancelarijama širom sveta, a aeronautička industrija već́ radi na rešenjima da ga integriše u komercijalne avione.
Za razliku od Wi-Fi-ja koji koristi radio-frekvenciju, Li-Fi za prenos internet signala koristi samo izvor svetlosti sa čipom koji emituje svetlosne talase.
Budući da je spektar svetlosti 10.000 puta širi od radio spektra, volumen podataka koji Li-Fi može prenositi po sekundi je mnogo veći.
Li-Fi je sa frekvencijom opsega od 200.000 GHz u poređenju sa maksimalnih 5 GHz kod WiFi-ja, 100 puta brži i može prenositi mnogo više informacija u sekundi. U studiji, koju je sproveo Univerzitet u Ajndhovenu 2017. godine, postignuta je brzina preuzimanja od 42,8 Gbit/s koristeći infracrveno svetlo sa poluprečnikom od 2,5 metra, dok bi najbrži Wi-Fi jedva dostigao 300 Mbit/s.
Frekvencija koja se koristi za prenos podataka u Li-Fi-ju je frekvencija koja dolazi sa vidljivom svetlošću. Upotreba vidljive svetlosti omogućava povećanje propusnosti Li-Fi-ja za sto puta. Samo dodavanjem malog mikro čipa, LED svetlo će moći da funkcioniše kao osvetljavajući uređaj i kao uređaj za bežični prenos podataka.
Prednosti Li-Fi u odnosu na Wi-Fi
Korišćenjem svetlosnih talasa za prenos podataka, Li-Fi donosi mnoštvo prednosti koje bi mogle da preoblikuju budućnost bežičnog povezivanja.
- Brzine munje: Li-Fi može da postigne brzinu prenosa podataka do nekoliko gigabita u sekundi, što daleko prevazilazeći mogućnosti Wi-Fi-ja.
- Poboljšana bezbednost: Kako svetlost ne može da prodre kroz zidove, tako je i Li-Fi signal manje podložan sajber napadima, a podaci su bezbedniji nego kod Wi-Fi-ja.
- Efikasnost i održivost: Li-Fi koristi postojeću LED infrastrukturu, što ga čini energetski efikasnom alternativom koja je u skladu sa održivim praksama.
- Bez elektromagnetnih smetnji: Li-Fi ne ometa osetljivu elektronsku opremu, što ga čini pogodnim za upotrebu u okruženjima kao što su bolnice i avioni.
Nedostaci Li-Fi:
- Vidno polje: Li-Fi se oslanja na direktnu liniju vidljivosti između izvora svetlosti i prijemnika, što ograničava njegov domet i čini ga manje pogodnim za određene primene.
- Osetljivost na smetnje: Li-Fi signale mogu poremetiti fizičke prepreke, uključujući objekte ili ljude koji se kreću na putu svetlosnih talasa. Da bi Li-Fi funkcionisao, u svakoj prostoriji u kojoj želite da imate Li-Fi signal morate da imate i Li-Fi uređaj.
- Ograničena kompatibilnost uređaja: Da bi se koristila Li-Fi tehnologija, uređaji moraju biti opremljeni kompatibilnim prijemnicima, što može potrajati dok se široko usvoji.
- Infrastrukturni zahtevi: Široka primena Li-Fi-ja zahtevala bi značajna ulaganja u novu infrastrukturu.
- Nezrela tehnologija: Uprkos svom potencijalu koji obećava, Li-Fi je još uvek u ranoj fazi razvoja i zahteva dalja istraživanja i usavršavanja.
Zaključak:
Li-Fi se pojavio kao transformativna tehnologija sa potencijalom da unapredi bežičnu komunikaciju. Sa svojim munjevitim brzinama, poboljšanom bezbednošću i minimalnim smetnjama, Li-Fi otvara nove mogućnosti za industrije i pojedince. Ne treba zaboraviti i da su troškovi Li-Fi-ja i do 10 puta manji od Wi-Fi-ja, jer zahteva manje komponenti i troši manje energije.
Međutim, treba rešiti izazove kao što su ograničen domet, kompatibilnost uređaja i infrastrukturni zahtevi. Kako istraživači nastavljaju da usavršavaju i razvijaju ovu revolucionarnu tehnologiju, budućnost bežične komunikacije će biti osvetljena svetlima Li-Fi mreže.