U svetu koji je sve više međusobno povezan, porast mobilnih uređaja je revolucionarno izmenio način na koji komuniciramo, radimo i pristupamo informacijama. Međutim, ova digitalna era sa sobom nosi mračnu stranu – eskalirajući talas sajber pretnji usmerenih na naše mobilne uređaje.

Mobilni uređaji postaju glavne mete sajber kriminalaca. Uz brz rast korišćenja pametnih telefona i tableta, hakeri koriste ranjivosti mobilnih operativnih sistema i aplikacija kako bi dobili neovlašćeni pristup osetljivim podacima. Ova rastuća pretnja je podstaknuta činjenicom da mobilni uređaji često čuvaju vredne podatke, uključujući finansijske detalje, liste kontakata i pristup raznim onlajn nalozima. Kao posledica toga, sajber kriminalci primenjuju sofisticirane tehnike kao što su malver, phishing napadi i socijalni inženjering da bi iskoristili neoprezne korisnike i ugrozili njihovu bezbednost na mobilnom uređaju.

U nastavku trudićemo se da rasvetlimo nove izazove sa kojima se pojedinci i organizacije mogu susresti u oblasti bezbednosti mobilnih uređaja.

Statistike mobilne bezbednosti

Statistički podaci više istraživanja ukazuju na to da bezbednost mobilnih uređaja nije stvar koju treba olako shvatiti.

Globalna pretnja:

• Stručnjaci za sajber bezbednost procenjuju da će do kraja 2023. broj napada malvera na mobilne uređaje dostići neverovatnih 33 miliona. Ova alarmantna brojka naglašava sve veći značaj zaštite naših mobilnih uređaja.
• U svetu gde je mobilnost najvažnija, prosečno vreme koje je potrebno kompaniji da identifikuje povredu privatnosti podataka na mobilnom uređaju je neverovatnih 162 dana. Ovaj produženi period otkrivanja ostavlja dovoljno prostora za sajber kriminalce da iskoriste osetljive informacije.

Troškovi curenja podataka sa mobilnih uređaja:

• Curenje mobilnih podataka ima visoku cenu. U proseku, jedno curenje mobilnih podataka može koštati organizaciju oko 1,33 miliona dolara. Ovi troškovi uključuju ne samo finansijske gubitke, već i reputaciju i pravne posledice.

Porast „pecanja“ na mobilnim uređajima:

• Phishing napadi koji ciljaju mobilne uređaje su u porastu. U 2023. godini predviđa se da će phishing napadi putem mobilnih uređaja činiti 90% svih pokušaja phishinga. Ovi napadi imaju za cilj da prevare korisnike da odaju lične podatke ili preuzmu zlonamerni softver.
• Zabrinjavajuća statistika otkriva da je 70% ispitanih pojedinaca postalo žrtva pokušaja krađe identiteta na svojim mobilnim uređajima. Ovo naglašava važnost povećane budnosti i obrazovanja o tehnikama phishinga da bismo se zaštitili od ovih lukavih taktika.

Mobilna bezbednost zaposlenih:

• Mobilna bezbednost se proteže od ličnih uređaja do radnog mesta. Šokantno, samo 30% zaposlenih dobija bilo kakav oblik obuke ili obrazovanja o sajber bezbednosti od svojih poslodavaca. Ovaj nedostatak svesti čini organizacije ranjivim na potencijalne povrede koje potiču od uređaja zaposlenih.
• Pored toga, studija je pokazala da 60% zaposlenih koristi svoje lične mobilne uređaje za posao, dodatno brišući granice između lične i profesionalne bezbednosti. Ova praksa povećava potencijal za curenje podataka i kompromituje osetljive informacije kompanije.

Top pretnje po mobilne uređaje

Ransomware napadi

Ransomware više nije ograničen na računare. Mobilni uređaji su postali glavne mete jer sadrže vredne lične i poslovne podatke. Hakeri iskorišćavaju propuste u mobilnim operativnim sistemima i aplikacijama, šifrujući kritične informacije i zahtevajući plaćanje. Redovno pravljene rezervne kopije podataka, jake lozinke i primena zaštitnog softvera za mobilne uređaje su ključne mere za zaštitu od ovih pokušaja iznude.

Android malver

Popularnost Android uređaja privukla je pažnju sajber kriminalaca, što je rezultiralo povećanim brojem zlonamernih aplikacija i zlonamernog softvera koji posebno ciljaju ovaj operativni sistem. Zlonamerne aplikacije, prerušene u legitiman softver, infiltriraju se na uređaje i ugrožavaju osetljive podatke. Korisnici treba da budu oprezni kada preuzimaju aplikacije iz nepouzdanih izvora, da koriste proveren antivirusni softver i redovno ažuriraju svoje uređaje kako bi ublažili ove rizike.

Phishing napadi

Phishing napadi, gde sajber-kriminalci obmanjuju pojedince da otkriju osetljive informacije, stalna su pretnja u mobilnom okruženju. Maskirajući se u entitete od poverenja putem imejla, SMS-a ili čak lažnih veb-sajtova, napadači prevare korisnike da podele lične podatke ili kredencijale. Oprez i osvešćenost o pretnjama su najvažniji za odbranu od ove pretnje. Korisnici moraju da provere autentičnost komunikacije pre nego što podele bilo kakve osetljive informacije i da budu oprezni kada kliknu na linkove.

Sumnjive Wi-Fi mreže:

U našem hiperpovezanom svetu, javne Wi-Fi pristupne tačke postale su spas za ostanak u vezi u pokretu. Međutim, sajber kriminalci često koriste ove mreže da presretnu podatke koje prenose neoprezni korisnici. Postavljanjem lažnih Wi-Fi hot spotova ili upotrebom tehnika kao što su man-in-the middle napadi, hakeri mogu dobiti neovlašćeni pristup osetljivim informacijama. Od ključne je važnosti da budete oprezni kada se povezujete na javne Wi-Fi mreže, uveravajući se da su bezbedne i da koristite pouzdani VPN za kriptovanu komunikaciju.

Zaštita

Srž problema mobilne bezbednosti leži u tome da mobilnim uređajima često nedostaju adekvatne bezbednosne mere u poređenju sa tradicionalnim računarskim uređajima, što ih čini privlačnim metama. Mnogi korisnici nisu svesni rizika povezanih sa njihovim mobilnim uređajima, a ovaj nedostatak svesti doprinosi uspehu sajber napada.

Štaviše, rastući trend „Donesi svoj sopstveni uređaj“ (BYOD) na radnim mestima uvodi dodatne ranjivosti, pošto lični uređaji koji se koriste za posao možda nemaju isti nivo bezbednosnih kontrola kao uređaji koje obezbeđuje kompanija.

Obezbeđivanje mobilnih uređaja je od suštinskog značaja za zaštitu vrednih ličnih i poslovnih podataka. Postoji nekoliko efikasnih mera koje se mogu preduzeti za poboljšanje bezbednosti mobilnih uređaja.

Jedan od ključnih koraka je da se koristi dvofaktorska autentikacija (2FA) kad god je to moguće. Implementacijom ovog dodatnog sloja verifikacije, od korisnika se zahteva da obezbede drugi oblik autentifikacije, kao što je jedinstveni kod poslat na njihov mobilni uređaj, pored njihove lozinke, što značajno smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa.

Još jedno vitalno sredstvo za jačanje bezbednosti mobilnih uređaja je korišćenje virtuelne privatne mreže (VPN). VPN stvara siguran kriptovani tunel između uređaja korisnika i interneta, štiteći njihove aktivnosti na mreži od znatiželjnih očiju. Kriptovanjem prenosa podataka, VPN-ovi štite od prisluškivanja i presretanja podataka, posebno kada se koriste javne Wi-Fi mreže, koje su često podložne napadima.

Štaviše, korišćenje bezbednosnih rešenja za mobilne uređaje je ključno u odbrani od različitih pretnji. Softver za bezbednost mobilnih krajnjih tačaka pruža zaštitu u realnom vremenu od malvera, zlonamernih aplikacija i pokušaja krađe identiteta, čuvajući osetljive podatke i blokirajući neovlašćeni pristup.

Redovno ažuriranje operativnog sistema i aplikacija uređaja takođe osigurava da se sve poznate ranjivosti zakrpe, smanjujući rizik od iskorišćavanja od strane napadača.

Zaključak:

Kako naše oslanjanje na mobilne uređaje raste, tako raste i potreba za povećanom bezbednošću na mobilnim uređajima. Primenom robusnih bezbednosnih mera, informisanjem o rastućim pretnjama i usvajanjem odgovornih digitalnih navika, možemo da ojačamo svoje mobilne uređaje i zaštitimo svoje digitalne živote od sve veće opasnosti u sajber svetu.

Izvori: efani.com, techtarget.com, sattrix.com, infosecurity.utdallas.edu, envisionitsolutions.com