Botovi su uređaji povezani na internet inficirani malverom koji omogućava hakerima da sa udaljene lokacije preuzmu kontrolu nad većim brojem uređaja u isto vreme. Zajedno, ovi uređaji čine bot mreže (botnets) koje mogu da šire malver, generišu spam i izvršavaju druge vrste kriminalnih aktivnosti online. Računari, smartfoni, bezbednosne kamere, ruteri ili bilo koji pametni uređaji povezani na Internet (IoT) mogu da postanu deo bot mreže, a da njihovi vlasnici ne budu svesni toga.

Pošto broj IoT uređaja dinamično raste, povećava se i broj uređaja koje sajber kriminalci mogu da koriste za bot mreže. Na ruku im ide i to što je nivo bezbednosti i enkripcijskih mehanizama kod IoT uređaja nizak.

Prošle godine, ogroman broj IoT uređaja (preko 150.000) bio je zarobljen u Mirai bot mrežu i korišćen za rušenje velikih web sajtova među kojima su PayPal, Twitter, Netflix i mnogi drugi.

Symantec otkriva koliko je globalna mreža botova porasla i koje evropske države i gradovi su imali najveću koncentraciju bot infekcija u 2016. Podaci su dobijeni zahvaljujući najvećoj komercijalnoj obaveštajnoj mreži na svetu, Symantecovoj Global Threat Intelligence Network.

Pogledajte mapu: MAPPING EUROPE'S TOP "BOTSPOTS"

Prema Symantecovim podacima, globalnu bot mrežu u 2016-oj činilo je 6.7 miliona botova, a u Evropi je locirana jedna petina (18,7%) ukupne svetske bot populacije.

Screen Shoot mape

Rangiranje, tabele i procenti određeni su na osnovu ukupnog broja i gustine botova za svaku državu i grad. Gustina bot mreže predstavlja odnos populacije botova u odnosu na broj internet korisnika u određenoj državi ili gradu, a izračunat je tako što je broj internet korisnika (iz izveštaja Internet World Stats July 25, 2017), podeljen sa brojem jedinstvenih bot infekcija otrivenih u toj državi, tj. gradu u 2016. godini.

Najveći broj botova u Evropi, čak 13,6% od ukupnog broja, nalazi se u Rusiji. Ipak, s obzirom na to da Rusija ima i najveći broj uređaja povezanih na internet, gustina botova je relativno mala.

Gradovi Madrid, Istanbul i Moskva imaju najveću populaciju botova, čak veću nego većina država.

Bot mreža u Srbiji

Srbija se nalazi na 14-tom mestu u Evropi po ukupnom broju bot infekcija, dok po gustini botova deli četvrto mesto sa još 3 države.

Šta nam cifre govore?

Veliki broj bot infekcija nije uvek znak da u tom gradu ili državi žive sajber kriminalci. To je pre znak da je svest o sajber pretnjama i IT bezbednosti na nižem nivou, jer vlasnici nisu svesni da su im uređaji zaraženi i deo bot mreže. To nam pokazuje i podatak da je najveća gustina botova u najmanjoj državi na svetu, u Vatikanu, gde je svaki peti uređaj bot.

Da li su i vaši uređaji deo bot mreže?

Ako prepoznajete neke od ovih simptoma, postoji verovatnoća da je i vaš uređaj regrutovan u bot armiju:

• Drastično sporije radi
• Pokazuje čudne poruke
• Sistem pada (žargonski crash-uje) bez ikakvog vidljivog razloga.

Da biste izbegli da vaš uređaj postane bot, redovno ažurirajte softver i primenjujte bezbednosne zakrpe čim se pojave.

Osim ažuriranja, važno je da odmah promenite podrazumevano korisničko ime i lozinku (tipa admin/admin, rooth, supervisor itd), koristite složene lozinke i menjajte lozinku u određenim vremenskim intervalima.

Proverite da li je neki od vaših uređaja kompromitovan (ili ima predispozicija da to postane), pomoću Internet of Things (IoT) skenera. Ukoliko jeste, odmah promenite korisničko ime i lozinku.