Svako može postati žrtva prevare koja cilja pojedinačne internet korisnike ili kompanije, bez obzira da li je u pitanju početnik ili prekaljeni „surfer“. Ljudi smo, ljudski je grešiti...

Međutim, postavlja se pitanje zašto se neke greške iznova i iznova ponavljaju? Da li su bezbednosne preporuke dovoljno jasne i zašto ih ne shvatamo dovoljno ozbiljno?

Da bi svako mogao da razume značaj sajber bezbednosti i sajber higijene, napravićemo analogiju sa pravilima kojih se pridržavamo svakodnevno, a koje smo naučili još kao deca.

Dakle, počnimo od osnovnog. Roditelji nas od malena uče da peremo ruke, ne trljamo oči, ne delimo svoj pribor za jelo i slično, kako bismo bili zdravi.

Iste preporuke važe i za online zdravlje. Morate da vodite računa o internet higijeni. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da ne postanete žrtva internet prevare:

Perite ruke: Redovno ažurirajte operativne sisteme i sve aplikacije na računaru, telefonu, tabletu itd. Takođe, instalirajte i redovno ažurirajte zaštitu (AV odnosno kvalitetno rešenje za endpoint zaštitu).

Ne trljajte oči prljavim rukama: Ne posećujte sajtove upitnog sadržaja i integriteta. Proverite svoj web browser. Vodite računa da adresa počinje sa https://. Štiklirani znak ili zelena boja su indikatori da sajtu možete verovati. Naučite kako da prepoznate phishing, tj. lažni sajt.

Ne delite pribor za jelo i čašu: Razmislite o tome sa kim i na koji način delite svoja dokumenta. Obratite pažnju koja prava za deljenje ste omogućili kada koristite servise za sinhronizaciju i deljenje fajova (npr. DropBox, Box, OneDrive, Google Drive itd.). Nemojte ostaviti mogućnost da svi mogu da pristupe vašim fajlovima, jer tako svako može da uploaduje potencijalno opasne aplikacije bez vašeg znanja.

Osim o higijeni, roditelji nas uče i lekcijama o opštoj bezbednosti - da ne pričamo sa nepoznatima, da ne primamo poklone od njih, da pažljivo prelazimo ulicu... Isto važi i u sajber prostoru.

Ne prihvatajte poklone od nepoznatih: Najčešći način koji napadači koriste da prevare korisnike su imejl poruke. Izbegavajte da otvarate neželjene poruke, odnosno poruke od nepoznatih pošiljalaca, naročito one koje sadrže neki link ili u kojima se traži da preuzmete fajl iz atačmenta. Takve poruke u ogromnom broju slučajeva sadrže malver koji vas preusmerava na maliciozni sajt ili (još gore) malver koji instalira ransomware na vaš računar koji zaključava fajlove i traži da platite otkupninu kako bi ih otključali.

Gledajte i levo i desno kad prelazite ulicu: Maliciozne imejl poruke postaju sve sofisticiranije, a napadači ih osmišljavaju tako da liče na poruke koje su poslali pošiljaoci koje poznajete i kojima verujete. Dobro pogledajte da li je imejl adresa sa koje je poruka poslata ista kao adresa na koju šaljete odgovor. Obratite pažnju na detalje, kao što je stil pisanja. Ako mislite da ton poruke nije uobičajen za osobu sa kojom se dopisujete (npr. previše je formalan, potpis je drugačiji, nema smajlija na kraju :) ) proverite telefonom da li vam je ta osoba stvarno poslala tu poruku, naročito ako traži da joj pošaljete novac.

Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, najverovatnije je tako: Imejl ili objava na društvenoj mreži koja sadrži primamljivu besplatnu ponudu ili previše vrednu nagradu je skoro sigurno prevara. Takvu poruku odmah izbrišite i prijavite.

Zapamtite ove savete i neka vam oni budu kompas za bezbedno surfovanje i boravak u online prostoru.